Основне карактеристике подручја

Општина Источна Илиџа се налази се у централном дијелу Републике Српске и Босне и Херцеговине и граничи са федералним Сарајевом, као и општинама Источно Ново Сарајево и Трново. Општина административно припада Граду Источно Сарајево, односно једна је од шест општина града Источно Сарајево (поред општина Источно Ново Сарајево, Источни Стари Град, Пале, Соколац и Трново).

Заузима површину од 29 km2 што у односу на површину града 1.425,77 km2 чини 2,04%. На територији општине по попису из 2013.године живи 14.437 становника, што у односу на број становника од 59.916, колико има Град Источно Сарајево, чини 24,10% становника града.

Карактеристике рељефа и надморска висина

Општина Источна Илиџа је смјештена између 43˚48̍ С.Г.Ш. и 18˚21̍ И.Г.Д. Налази се на просјечној надморској висини од 550 метара у подножју планине Игман и у близини олимпијских планина Бјелашнице, Требевића и Јахорине. На подручју општине налазе се водотоци Жељезница, Касиндолска ријека и ријека Добриња. Општина Источна Илиџа улази у састав Сарајевско-романијске регије, коју чине још и Источно Ново Сарајево, Пале, Хан Пијесак, Фоча, Рудо, Чајниче, Вишеград, Горажде, Ново Горажде, Рогатица, Источни Стари Град, Соколац и Трново.

Основне климатске одреднице

Подручје општине има умјерено континталну климу. Средња годишња температура ваздуха износи 10˚С. Најтоплији мјесец у години је јули, када је просјечна температура 20,2˚С, слиједи га август са 19,9˚, док је најхладнији јануар са просјечном мејсечном температуром -0,6˚С. Максималне температуре могу достићи вриједност преко 39˚С, а минималне око – 30˚С. Честе и карактеристичне појаве током зиме, у котлинском дијелу су температурне инверзије, када се формира инверзиони слој. Годишњи просјек у зимском периоду је 88 магловитих дана, што неповољно утиче на квалитет ваздуха, у смислу повећане концентрације штетних честица у атмосфери, због немогућности размјене ваздушних маса. Касни мразеви у прољеће и рану јесен неповољно утичу на земљишне усјеве, а нарочито на повртларске културе.

На територији општине просјечна годишња количина падавина је око 800 l/m². Падавине су најчешће у облику кише и снијега, а рјеђе се јављају у облику града. Просјечно је 124 дана са кишним падавинама и 42 дана са снијегом. Ваздушно струјање је у великој мјери условљено рељефом и близином планине Игман, тако да је смјер преовладавајућих вјетрова сјеверозападни, западни и југоисточни, што је свакако у вези са орјентацијом Сарајевског поља у смјеру сјевер-југ. Врло јаки вјетрови су ријетка појава, а просјечна брзина је 2,1 m/sec из јужног и сјеверозападног правца.

Удаљеност од других центара и саобраћајна повезаност

На територији општине у значајној мјери је развијена путна мрежа и локални саобраћај унутар сваке мјесне заједнице. Та се повезаност остварује кроз локалне саобраћајнице као и саобраћајнице важне за Републику Српску.

Кроз централни дио општине пролазе важне саобраћајнице:

  • Магистрални пут М18 Сарајево – Фоча у дужини од 7,5 km и регионални путеви:
  • Регионални пут 442а ГраницаРС/Федерација БХ Крупац-Крупац: 1,18 km
  • Регионални пут 446 Кула-Пале3 1,60 km
  • Регионални пут 446б Лукавица-Загон-Јасик: 1,50 km

У кругу од 5-10 km налазе се Главна жељезничка станица, Kоридор Vc, те на само 1 km удаљен Међународни аеродром Сарајево. Укупна дужина локалних путева је 40 km.

На општини је закључно са 2019. годином регистровано возила:

  • Мотоцикли – 95 ком.
  • Путнички аутомобили – 9915 ком.
  • Аутобуси – 61 ком.
  • Теретна возила – 923 ком.
  • Прикључна возила – 188 ком.
  • Остала возила – 54 ком.

Све ово показује, да је због свог географског положаја, чворишта битних путних праваца и непосредне близине олимпијских планина, општина изузетно саобраћајно загушена те у наредном периоду треба предузети озбиљне кораке на рјешавању ових проблема.

Укупан број становника и просторни распоред

Општина Источна Илиџа, заузима површину од 29 km2 на којој живи 14.437 становника, са 4.967 домаћинстава и 6.820 станова, што износи 498 стан/km², што је чини једном од најгушће насељених општина у РС.

На подручју општине Источна Илиџа налазе се четири мјесне заједнице и то: МЗ Добриња, МЗ Кула, МЗ Касиндо и МЗ Војковићи. Подручије Општине обухвата насељена мјеста: Источна Илиџа, Добриња, Доње Младице, Горње Младице, Источно Сарајево, Касиндо, Кула, Которац, Војковићи, Грлица и Крупац.

Површина урбаног дијела општине (дио обухваћен урбанистичким планом) је 13,6 km², што обухвата МЗ Добриња, МЗ Кула, дио МЗ Касиндо и дио МЗ Војковићи. Рурални дио је површина која није обухваћена урбанистичким планом у површини од 15,4 km², и обухвата дио МЗ Војковићи и дио МЗ Касиндо.

Структура становништва

Општина Источна Илиџа (подаци из пописа становника 2013. године) у укупној структури становништва града Источно Сарајево учествују са 24,10%. Посматрано по старосној структури значајно је учешће свих популација Општине у односу на укупно становништво града (млађа популација има учешће од 24,15%, радни контигент 24,50%, док становништво изнад 65 година има учешће од 22,38%).

Што се тиче параметара виталних структуре у односу на град су следећи: Стопа наталитета је 1,01‰ нижа у односу на град, стопа морталитета је за 0,59‰ мањи у општини у односу на град, док је стопа природног прираштаја негативна и за општину и за град.

Старосна структура општине има карактеристике регресивног типа популације, тј. демографско старење које подразумјева повећан удио старијег становништва и опадање удјела младог становништва. Просјечна старост за општину Источну Илиџу износи 41,57 година.