Број и структура предузећа

Број привредних субјеката се мијењао током година, па је тако износио:

  • 2015 године-406,
  • 2016 године-421
  • 2017 године 442,
  • 2018 године-458,
  • 2019 године- 490

У току 2019. пословна активност на територији општине Источна Илиџа одвијала се у 15 подручија, 36 области, 63 гране и 83 разреда. Основну карактеристику привреде општине Источна Илиџа и доминантну улогу има приватно власништо са 257 привредних субјеката.

Трговина на велико и мало је заступљена са 156 привредна субјекта и запошљава 692 радника. Трговином на велико, сем трговине моторним возилима и мотоциклима бави се 29 пословних субјеката.

Подручје трговина на велико и мало, поправка моторних возила и мотоцикала је била најзаступљеније подручје на територији општине Источна Илиџа и у 2018. години. Према класификацији дјелатности 150 привредних субјеката, од чега се 26 привредних субјеката са ове општине бавило се трговином на велико, осим трговине моторним возилима и мотоциклима и трговином на мало.

Подручје прерађивачке индустрије је подручје које је на другом мјесту на територији општине Источна Илиџа у којем је пословало највише привредних субјеката у 2019. години према класификацији дјелатности тачније њих 55, од чега се 5 привредних субјеката баве производњом прехрабених производа или процентуално (21,74%). То подручје заузима друго мјесто на територији општине Источна Илиџа и у 2018. години. Према класификацији дјелатности тачније 21 привредни субјект, од чега се 4 привредна субјекта односе на производњу прехрамбених производа или (19,05%).

Подручје грађевинарствa је на трећем мјесту по заступљености броја привредних субјеката на територији општине Источна Илиџа са 35 привредних субјеката од којих се 7 баве специјализованим грађевинским дјелатностима и у овој области учествују са (41,18%).

Секторски распоред предузећа је и даље непромјењен, па је највише предузећа пословало у сектору трговине на велико и мало (укупно 54 или 35,97%).

Укупно гледајући, према броју запослених највише је микро предузећа, која према стандардима Европске уније запошљавају до 10 радника. Ова предузећа чине 71,20% од укупног броја предузећа и задруга. показују основну карактеристику привреде општине Источна Илиџа у коме доминантну улогу има приватно власништо са 257 привредна субјекта.

Друга по вриједности су акционарска друштва на које се односи 5,51% од укупног броја привредних друштава и запошљавају 5,71% радника.

Финансијске извјештаје за 2019. годину АПИФ-у су доставила 43 предузетникa који су пословне књиге водили по систему двојног књиговодства. Ови предузетници су запошљавали просјечно 110 радника у 2019. години што је за 8,5 % више него претходне године. Највише предузетника и даље је пословало у два сектора и то у занатском сектору и трговини на велико и мало.

Индустријеске зоне

У напорима да створи конкурентне услове за нове инвеститоре, општинска управа  развија позитивну пословну климу обезбјеђујући, поред различитих облика финансијских олакшица, инфраструктурно опремљено земљиште спремно за индустријску изградњу. Улагање у путну инфраструктуру, комунално опремање зона, повољна цијена земљишта, као и реформисана општинска администрација, учиниће локалну заједницу привлачном за инвеститоре.

Предности индустријских и пословних зона:

  • Промоција пожељних грана привреде и стимулисање запошљавања на националном
  • и локалном нивоу;
  • Пружа могућност равномјерног регионалног развоја подстицањем производње и
  • запошљавања у мањим неразвијеним местима;
  • Увођење разноврсности у економску основу као и унапређивање квалитета и
  • продуктивности;
  • Стимулисање оснивања компанија у одређеној регији смањивањем капиталних
  • трошкова и лакшег покретања производње;
  • Увођење тржишних принципа приликом улагања у јавну инфраструктуру, тј.
  • планска инфраструктура прилагођена потребама зона;
  • Може оснажити ефикаснију употребу ресурса креирањем зоне у околини већих
  • индустрија.

Пољопривредни потенцијали

Општину Источну Илиџу карактерише континентална клима која је повољна за развој ратарских и повртларских култура. Ове културе су највише заступљене у овом подручју. Пољопривредна производња увелико зависи од временских и климатских услова, што је чини једним од најугроженијих сектора. Промјене температурних и падавинских режима, као и екстремни временски и климатски услови, утичу на приносе усјева и производњу, а самим тим и на приходе у пољопривреди.

Задњих година становништво општине Источна Илиџа се све више одлучује за бављење производњом у затвореним просторима. На општини је тренутно под пластеницима засађено 3.500 m2 пољопривредног земљишта док су те површине 2006. године износиле 800 m2. Задњих година становништво се окреће производњи јагодичастог воћа (јагода, малина, купина) и бобичастог воћа (аронија и боровница). На општини у 2020. години је регистрован 13 носилаца некомерцијалног породичног домаћинства.

Производња меда је постала препознатљива захваљујући индивидуалном раду појединих пчелара са ових простора и раду удружења пчелара “Рој“, Када је ријеч о развоју ове производње, треба уочити да постоје значајни услови, који нису довољно искоришћени. У том правцу, потребно је предузети низ корака на имплементацији програма који ће производњу меда и производа од меда подићи на виши ниво, те омогућити ефикасну маркетиншку презентацију, а самим тим и квалитетније финансијске ефекте за све производе.

Будућност у пољопривреди засигурно је и органска пољопривреда производња која доприноси очувању животне средине, остављајући насљеђе будућим генерацијама, као и у правилној исхрани и очувању људског здравља и развоју руралних подручја. С обзиром да потреба за органском храном све више расте, намеће се потреба за сертификацијом органске производње поврћа.

Мјере подстицаја у привреди

Најзначајнији видови подршке које општина Источна Илиџа обезбјеђује су: подстицаји за ново запошљавање у привреди, подстицаји у пољопривреди, умањење такси и накнада (рента и уређење приликом градње објеката у индустријској и пословним зонама, продаја земљишта у пословним зонама по умањеним цијенама и сл.), те подршка запошљавању која се остварује у сарадњи са различитим донаторима и усмјерена је на запошљавање теже запошљивих категорија становништва (жене, млади, и сл.). Резултати годишњих анализа, указују да мјере подстицаја новог запошљавања дају добре резултате и да их је потребно стално прилагођавати потребама корисника и наставити са њиховом примјеном.